Politika i režimi deviznog kursa u zemljama u razvoju
Vrsta: Diplomski | Broj strana: 41 | Nivo: Univerzitet Sinergija

САДРЖАЈ
Увод……………………………………………………………………………………. 4
1. Појам и значај девизног курса ……………………………………………………. 5
2. Теорије о девизном курсу …………………………………………………………. 6
2.1. Теорија о паритету куповне снаге ……………………………………………… 6
2.2. Платнобилансна теорија ………………………………………………………… 7
2.3. Теорија о паритету каматних стопа …………………………………………...... 7
3. Изражавање девизног курса …………………………………………………….. ...8
4. Реални и номинални девизни курс …….................................................................. 9
4.1. Практично мјерење реалног девизног курса ………………………………... …9
5. Улога девизног курса у привреди земље ……………………………………... ...11
6. Режими девизних курсева ……………………………………………………...... 12
6.1. Подјела девизних курсева …………………………………………………… ...12
6.1.1. Фиксни девизни режими ……………………….............................................. 15
6.1.2. Средишњи девизни режими ……………………………………………….. ...21
6.1.3. Биполарно гледиште и проблем нестајања средишњих режима ………….. 24
6.1.4. Релативно слободни и слободно флуктуирајући девизни курсеви ……….. 26
7. Валутни одбор у Босни и Херцеговини ………………………………………… 29
7.1. Задржавање статуса quo …………………………………………………….….. 30
7.2. Напуштање валутног паритета ………………………………………………… 31
7.3. Одржавање аранжмана валутног одбора и провођење потребних структурних прилагођавања…………………………………………………………………. ..…..32
8. Политика и режим девизног курса у Србији ........................................................ 35
9. Политика и режим девизног курса у Хрватској ………………………………... 38
Закључак …………………………………………………………………………….. 40
Литература …………………………………………………....................................... 41
УВОД
Цијена по којој се једна национална валута размјењује за другу валуту назива се девизним курсом . Девизни курс успоставља везу између нивоа цијена у земљи и иностранству. Помоћу њега се иностране цијене прерачунавају у националну валуту и домаће цијене исказују у девизама. Тиме се омогућава поређење цијена и идентификација производа чија је цијена у земљи нижа, па се могу извозити, односно производа који су у иностранству јефтинији па их треба увозити.
На дужи рок разлике у цијенама доводе до усмјеравања фактора производње у оне секторе у којима је национална привреда ефикаснија, а други сектори се препуштају успјешнијим иностраним произвођачима. Тако долази до међународне специјализација, тј. до међународне подјеле рада.
У вријеме чистог златног стандарда, када је у промету био златни новац, односно новчанице са покрићем у злату, девизни курс је био одређен тзв. ковничком стопом, која је показивала колико је злата садржано у јединици националног новца. Једноставним поређењем садржаја злата у јединици једне и друге валуте добијао се девизни паритет.
Девизни курс је могао да се креће само у уским оквирима око девизног паритета – у границама између доње и горње златне тачке, односно тачке увоза и тачке извоза злата. Ако би курс неке валуте порастао изнад горње тачке, рентабилније је било да се плаћања у иностранству изврше извозом злата него да се по том курсу прибавља страна валута. Та горња златна тачка одређена је трошковима преноса злата ( транспорт, осигурање ) до земље гдје треба измирити обавезе. У оваквим условима девизни курс није могао да много одступа од девизног паритета – обично око 0,5% на горе или на доле.
Напуштањем златног стандарда нестало је чврсте основе за одређивање девизних курсева. Појавило се више теорија које покушавају да идентификују факторе од којих зависи висина девизног курса.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]